NephroCare koristi cookie da bi unapredio funkcionalnosti i poboljšao preglednost ove web stranice. Da nastavite sa pregledanjem web stranice, izaberite pristanak na upotrebu cookia. Detalje možete pronaći u privacy policy.

Kardiovaskularna bolest

Kardiovaskularna bolest i dijaliza: Ono što treba da znate da biste ostali zdravi

Kao što možda već znate, veliki broj pacijenata na dijalizi je napadnut raznim bolestima kardiovaskularnog sistema. Dobre vesti: uz odgovarajuću negu i zaštitne mere, postoje razni načini koji mogu aktivno pomoći u usporavanju napredovanja kardiovaskularnih bolesti i dovesti do poboljšanja prognoze, ili smanjiti rizik od njihovog razvoja.

Uloga kardiovaskularnog Sistema

Sve zajedno, naše srce, vene, arterije i kapilari su poznati kao kardiovaskularni sistem. Glavni posao sistema je od suštinskog značaja da nas održi živim i zdravim: on osigurava da se krv kreće iz srca u pluća, kao i da se ostatak tela snabde kiseonikom. Ali kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima, telo nije u stanju da obavi ove važne zadatke onako dobro kako bi trebalo.

Kardiovaskularne bolesti – detaljnije

Termin kardiovaskularne bolesti je zapravo pogrešan naziv: to nije samo jedna bolest, već kolektivni izraz za niz bolesti, uključujući hipertenziju, aterosklerozu, koronarne bolesti srca i moždani udar. Neki od ovih problemaa javljaju se češće od ostalih. Kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do toga da srce osobe prestane da efikasno pumpa krv, spreči zaliske da rade kako bi trebali, ili suzi i očvrsne arterije. Određeni toksini ili bakterije takođe mogu igrati ulogu u oštećenju delova srca I krvnih sudova.

Zašto su pacijenti na dijalizi u opasnosti

To što imate hronično bubrežno oboljenje vas dovodi u povećani rizik od razvijanja kardiovaskularnih bolesti, zbog toga je toliko važno da vodite računa o sebi, idete na sastanke sa lekarom i pratite naređenja lekara. Jedan od razloga povećanog rizika je to što su dijabetes i visok krvni pritisak, dva stanja koja, ako se ne kontrolišu mogu oštetiti krvne sudove, dva vodeća uzroka hroničnog bubrežnog oboljenja. Uopšteno govoreći, oštećenja bubrega takođe može uzrokovati visok krvni pritisak, faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Ostale uobičajene komplikacije hroničnog bubrežnog oboljenja koje takođe mogu doprineti kardiovaskularnim bolestima uključuju visok nivo homocisteina, kalcijuma, fosfata, kao i anemiju. Pošto ova stanja često prate oboljenje bubrega, naročito je važno da pratite plan lečenja koji je napravio vaš lekar.

Hipertenzija

Visok krvni pritisak, ili hipertenzija se često naziva „tihi ubica“. Nadimak potiče od činjenice da mnogi ljudi imaju visok krvni pritisak a ne osećaju nikakve simptome. Očitavanje krvnog pritiska se sastoji od dva broja: sistolni pritisak, prvi broj, koji predstavlja pritisak kada srce kuca i dijastonii pritisak, drugi broj, koji predstavlja pritisak kada je srce u fazi opuštanja. Kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom, krv putuje kroz krvne sudove povećanom snagom. Vremenom, ovo oštećuje krvne sudove, dovodeći osobu u veći rizik od srčanog udara ili moždanog udara. Vaš lekar redovno proverava vaš krvni pritisak da bi osigurao da on ostaje unutar normalnog raspona, čime se smanjuje rizik od komplikacija.

Ateroskleroza, koronarne bolesti srca i moždani udar

Laički rečeno, ateroskleroza je zadebljanje arterija, krvnih sudova koji nose krv iz srca u ostatak tela. Masne naslage poznate kao plak, kao i mineralne naslage, izazivaju zadebljanje arterija, što smanjuje količinu krvi koja teče prema srcu. Srce kojem nedostaje krvi može da izazove simptome kao što su bol u grudima ili dovede do srčanog udara. Zadebljanje arterija je ujedno i glavni uzrok koronarne bolesti srca, uslova za bilo koje stanje u kojem blokada ili sužavanje dovode do smanjenog protoka krvi u srce. Kada mozak ne prima dovoljno kiseonika ili kada krvni sud pukne, to može dovesti do moždanog udara, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Šta izaziva kardiovaskularne bolesti?

Kao i kod mnogih stanja, uzroci kardiovaskularnih bolesti su brojni i mogu varirati od osobe do osobe. Neki uobičajeni faktori rizika uključuju lošu ishranu, gojaznost, stres i neaktivan način života, zbog toga je zdrav način života tako važan. Opšte preporuke koje vam lekar može dati kako bi vam pomogao da aktivno smanjite opasnost od razvoja kardiovaskularnih bolesti uključuju dobro izbalansiranu ishranu sa niskim sadržajem natrijuma, mršavljenje, prestanak pušenja, više fizičkih aktivnosti i bolje upravljanje stresom. Ove promene mogu predstavljati izazov na početku, ali one su dobre i za vaš kardiovaskularni sistem, vaše bubrege i vaše opšte zdravstveno stanje i dobrobit.

Lečenje osoba sa hroničnim bubrežnim oboljenjem

Kao što je već spomenuto, vaš nefrolog će redovno pratiti i proveravati da li postoje znakovi kardiovaskularnih bolesti. To uključuje merenje krvnog pritiska i uzimanje uzorka krvi za proveru na anemiju. Ako su prisutne indikacije, vaš lekar će razviti lični plan lečenja, koji može obuhvatiti lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska ili visokog holesterola. Ostale neravnoteženosti ili nedostaci koji vas dovode u veću opasnost od kardiovaskularnih bolesti, kao što su visok nivo kalcijuma ili fosfata će na isti način biti vrednovani i lečeni. Ako imate i dijabetes, držanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom je važan deo zaštite vašeg kardiovaskularnog sistema i bubrega.  

Pošto hrana koju jedete svakodnevno takođe može direktno uticati na simptome kardiovaskularnih bolesti, vaš nefrolog će vas uputiti da se konsultujete sa dijetetičarom specijalizovanim za bubrežnu negu. Radeći zajedno, razvićete ukusan i hranljiv plan ishrane koji će vam pomoći da se bolje osećate i održavate najbolje moguće zdravlje. Zapamtite: Praćenje preporuka lekara i dijetetičara i pravilna briga o sebi su osnovne preporuke zdravog života na dijalizi i sa kardiovaskularnim bolestima. To je ključ za poboljšanje ličnog ishoda i povećava ukupan kvalitet života.

Dijaliza i kardiovaskularne bolesti

Osim promene načina života, uzimanje lekova i praćenja plana ishrane, određeni tipovi dijalize – kao što je dijaliza velikog protoka ili HighVolumeHDF® zajedno sa upravljanjem tečnostima – su pokazale da ograničavaju neke od komplikacija povezanih sa kardiovaskularnim bolestima. Kompanija Fresenius Medical Care čini svestan napor da svim pacijentima obezbedi adekvatnu negu i pruži opcije dijalize koje pomažu u usporavanju razvoja i napredovanja bolesti. O svim pitanjima porazgovarajte sa svojim nefrologom tokom sledeće posete.