NephroCare koristi cookie da bi unapredio funkcionalnosti i poboljšao preglednost ove web stranice. Da nastavite sa pregledanjem web stranice, izaberite pristanak na upotrebu cookia. Detalje možete pronaći u privacy policy.

Komplikacije dijabetesa i dijabetsko stopalo

Komplikacije sa dijabetesom

Dijabetična vaskularna bolest

Srećom, ako ste svesni potencijalnih opasnosti, preduzimate mere predostrožnosti i, najvažnije, pratite i držite nivo šećera u krvi pod kontrolom, možete učiniti mnogo da sprečite ili svedete te komplikacije na minimum.

Jedan od glavnih izazova za dijabetičare je dijabetična vaskularna bolest. Ako ste dijabetičar, možda ste morati da počnete sa dijalizom zbog dijabetične nefropatije. Kod ove tzv. mikrovaskularne bolesti, dugoročni visok nivo šećera u krvi je oštetio sitne krvne sudove u bubrezima, što znači da oni više ne mogu da regulišu vodu i soli. Drugi tip mikrovaskularne bolesti je dijabetična retinopatija koja utiče na oči; nju ćemo detaljnije opisati na sledećim stranicama, ali hajde da prvo pogledamo aterosklerozu i medijalnu kalcifikaciju, dve makrovaskularne bolesti, koje utiču na veće krvne sudove u telu.

Ateroskleroza

Ateroskleroza ili zadebljanje arterija, nastaje kada veliki krvni sudovi (npr. arterije) postaju začepljeni masnim naslagama pod nazivom plakovi. Ovim plakovima je potrebno vreme da bi se razvili, tako da, što duže imate dijabetes, veća je opasnost. Telo ove naslage vidi kao uljeze i šalje imune ćelije da ih napadnu; ovo dovodi do upale koja uzrokuje da plakovi nabubre. Ova upala je još gora ako je nivo šećera u krvi visok, prema tome vrlo je važno da dobro pratite nivo šećera u krvi. Takođe je dobro baviti se nekim sportom ili fizičkom aktivnošću pošto ovo poboljšava protok krvi i olakšava u održavanju krvnih sudova što fleksibilnijim. Dok ateroskleroza uzrokuje sužavanje arterija, medijalna (ili arterijalna) kalicifikacija ih ukrućuje, što može izazvati kardiovaskularne probleme. Kao rezultat, efikasnost dijalizne terapije možda neće biti tako dobra kao što bi trebala biti, a možda ćete imati problema i sa kreiranjem i održavanjem vaskularnog pristupa. Možete puno uraditi sami da sprečite medijalnu kalcifikaciju tako što ćete upravljati onim što vaš nefrolog naziva mineralni metabolizam kostiju. Ovo jednostavno znači da biste trebali održavati nivo fosfata i kalcijuma u ravnoteži vodeći računa o ishrani i uzimajući lekove za smanjenje apsorpcije fosfata koje je prepisao lekar.

Krvni pritisak

Kao i kod svih komplikacija povezanih sa dijabetesom, najbolje lečenje je zapravo prevencija. Veoma je važno da redovno pratite nivo šećera u krvi i držite ga na zdravom nivou, visok krvni pritisak držite pod kontrolom i kontrolišete nivo lipida pravilnom ishranom i lekovima. Jedna od nuspojava dijabetične vaskularne bolesti je loša cirkulacija. Ona može uticati i na ruke i na noge, ali je posebno problematična za noge – ako one ne dobiju dovoljno krvi koja nosi kiseonik, mogu se razviti rane i infekcije. Ovo je poznato kao dijabetinko stopalo i ako se ne leči može imati ozbiljne posledice.

Zaštitite svoj vid

Naš vid je dragocen i treba da učinimo sve što je moguće da bismo ga zaštitili, zato hajde da izbliza pogledamo kako dijabetes može oštetiti vaše oči i vid, i šta možete učiniti da to sprečite. Ako ste dijabetičar i primećujete da vam se vid pogoršava ili postaje mutan, nemojte misliti da je vreme da uzmete nove naočare. Ova promena bi zapravo mogla biti povezana sa nivoom šećera u krvi! Kada je nivo šećera u krvi previsok, sočivo u našim očima otekne, što uzrokuje da vid postane mutan. Ovo je privremena promena i vid će se vratiti kada se nivo šećera u krvi vrati u normalu. Međutim, to može potrajati nekoliko meseci, čak i nakon što se nivo šećera u krvi vrati u normalu. Međutim, zamagljen vid može biti znak ozbiljnog problema sa očima, zbog toga je vrlo važno da proverite sa svojim doktorom ako primetite promene u svom vidu. Dijabetična bolest oka je termin koji se koristi da opiše bilo koju bolest koja je uzrokovana dijabetesom. Najčešće su katarakta, dijabetična retinopatija i glaukom. Katarakta je možda najpoznatije od ovih stanja i može da utiče na bilo koga, bilo da su dijabetičari ili ne, iako dijabetičari često dobijaju kataraktu u ranijoj dobi u odnosu na druge ljude. Katarakta se javlja kada sočivo u oku postane mutno ili zamagljeno što vid čini zamućenim. Srećom, katarakta u današnje vreme može vrlo lako da se leči operacijom, tokom koje hirurg zamenjuje sočivo vašeg oka sa veštačkim sočivom. Dijabetična retinopatija ili oštećenje mrežnjače oka je najčešća dijabetična bolest oka i uzrokovana je abnormalnim rastom krvnih sudova u retini. Mrežnjača je omotač osetljiv na svetlost u zadnjim delu oka, koji pretvara svetlo u električne signale. Ovi signali se šalju preko optičkog živca u mozak gde se zatim tumače da bi proizveli sliku koju vidimo – naš vid! Da bi mrežnjača pravilno funkcionisala, potreban joj je stalan dovod krvi koji dobija od mreže malih krvnih sudova. Ovi mali krvni sudovi su osetljivi na lošu kontrolu šećera u krvi i, ako je nivo glukoze u krvi suviše visok, ovaj nivo može da ga ošteti. Višak šećera u krvi može da ih proširi, što dovodi do ispupčenja nalik balonu koja se nazivaju aneurizme i koje mogu postati blokirane ili se čak rasprsnuti, što dovodi do gubitka vida. Dijabetična retinopatija obično utiče na oba oka i po pravilu nema rane simptome. Često nema simptoma čak iako neki pacijenti imaju zamagljen vid ili zatamnjene/iskrivljene slike u vidnom polju. Ostali simptomi mogu da uključuju mušice (mrlje ili tamne niti koje plutaju po vašem vidu), prekid vida, tamna ili prazna polja, gubitak vida i poteškoće u percepciji boja. Dobra vest je da, ako se na vreme otkriju, neke od ovih ranih promena su reverzibilne, tako da je izuzetno važno da redovno proveravate oči.

U ranim fazama dijabetične retinopatije, iz oštećenih krvnih sudova mogu početi da cure male količine krvi u oko. Kako bolest napreduje, mnogi krvni sudovi u mrežnjači su već oštećeni i zbog toga dotok krvi nije dovoljan. Da bi se nadoknadio ovaj gubitak, novi krvni sudovi počinju da rastu, međutim, ovi novi krvni sudovi su često abnormalni i ne obezbeđuju odgovarajući protok krvi. Oni takođe mogu rasti ili procuriti u vitreus (supstanca poput gela u centralnom delu oka) i može ih pratiti ožiljno tkivo koje može dovesti do odvajanja mrežnjače, što uzrokuje iskrivljeni vid ili gubitak vida. Rast ovih novih krvnih sudova može blokirati normalan protok tečnosti iz oka, što dovodi do nagomilavanja. Ovo stanje, zvano glaukom, može dovesti do oštećenja optičkog živca. Ukoliko se primeti u ranim fazama, postoji tretman, primenljiv na nekim simptomima dijabetesne retinopatije. Iako oni ne mogu potpuno izlečiti bolest ovi tretmani mogu obustaviti dalji gubitak vida.

Prevencija je najbolji lek

Stara izreka „bolje sprečiti nego lečiti“ i ovde važi. Pošto dijabetična bolest oka može da se razvije bez bola ili simptoma, ako ste dijabetičar vrlo je važno da imate godišnji oftalmološki pregled. Ovaj medicinski pregled je vrlo jednostavan i potpuno bezbolan: pomoću posebnih kapi doktor će širiti vaše zenice tako da može ispitati mrežnjaču na zadnjoj strani oka. Ako pronađe bilo koje znakove dijabetične retinopatije, on će vas posavetovati koje lečenje bi vam najbolje odgovaralo. Kao što možete videti postoji niz zdravstvenih komplikacija vezanih za dijabetes, međutim, ako budete svesni ovih rizika i delujete u skladu s tim, postoji mnogo toga što možete učiniti da biste sprečili bilo kakve ozbiljne probleme. Prvo i osnovno, treba se pobrinuti oko svakodnevnog regulisanja nivoa šećera u krvi i držati krvni pritisak i holesterol pod kontrolom. Pitajte lekara koji drugi redovni zdravstveni pregledi su vam potrebni i s njim razgovarajte o svim neobičnim znacima, simptomima ili problemima koje možete imati. On će vam pomoći da učinite sve što je moguće da ove komplikacije zadržite na minimumu i ostanete u najboljem mogućem zdravlju.

Dijabetsko stopalo

Dijabetsko stopalo može uticati na bilo koju osobu sa dijabetesom i odnosi se na bilo kakvu komplikaciju ili patologiju koja nastaje kao direktna posledica dijabetes mellitusa. Postoji više problema, uključujući čireve, infekcije i neuropatsku artropatiju, takođe poznatu kao dijabetesno stopalo. Dva glavna problema koja često pogađaju dijabetičare – oštećenje nerava i slaba cirkulacija – mogu izazvati plikove i rane na koži koje, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do infekcije i izazvati ozbiljne probleme, a u veoma ekstremnim slučajevima, i do amputacije nožnih prstiju ili stopala. Stoga su prevencija i pravilna nega stopala neophodni, kako bi se problemi uočili na vreme i posledice smanjile uz pomoć odgovarajuće terapije i nege. Hajde da prvo pokušamo da razumemo uzroke njihovog nastanka i saznamo šta možete da uradite da biste pravilno negovali svoja stopala.

čir dijabetskog stopala.

Najčešća komponenta dijabetskog stopala je čir dijabetskog stopala. Čir je povreda ili rana koja ne zarasta: koža je napukla i tkivo ispod nje je izloženo. Dijabetes utiče na prirodni proces zarastanja rane, što znači da rane i plikovi koji zarastaju brzo kod zdravih osoba, kod osoba sa dijabetesom mogu da se inficiraju veoma brzo. Čirevi često nastaju kao posledica malih posekotina, plikova ili opekotina. Oni takođe mogu da nastanu i zbog neudobne obuće, kamenčića ili grubih ivica u vašoj cipeli koja se neprekidno tare o vaše stopalo dok koža ne ispuca ili se ne pojavi plik. Dijabetičari su takođe podložni oštećenju nerava (neuropatija) koje nastaje kao posledica povišenog nivoa šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda. Hronično oštećenje nerava može da izazove suvu kožu, a na vašim stopalima pojavu žuljeva i ispucalu kožu. Kada koža pukne, bakterije mogu da uđu i izazovu infekciju. Pošto oštećenje nerava takođe dovodi do gubitka osećaja u stopalima, plikovi i rane koje se pojavljuju na žuljevima ili drugim utrnulim područjima na stopalima mogu da prođu nezapaženo i kada nastavite da hodate sa „povređenim“ stopalom, njihovo stanje se pogoršava i rane se vrlo lako mogu inficirati bakterijama.

Lečenje čireva na stopalima

Ako se ne leče, posledice od čira na stopalu mogu biti ozbiljne; srećom, čirevi uglavnom vrlo dobro reaguju na terapiju. Ako sumnjate da imate čir na stopalu, odmah se obratite lekaru. Najčešće, prvi korak je stavljanje zaštitnog flastera na čir kao zaštitu od infekcija i da bi on mogao da zaceli. Medicinska sestra će redovno menjati flaster. Možda će vas uputiti na specijalistu koji će skinuti stvrdnutu kožu koja može da spreči zarastanje čira i ukoliko postoji infekcija, prepisaće vam antibiotike. U zavisnosti od položaja i ozbiljnosti čira, možda će vam savetovati da nosite specijalne cipele za dijabetičare ili vam može staviti protezu ili gips kako bi se smanjio pritisak na čir i omogućilo brže zarastanje. U nekim slučajevima, može biti neophodan bolnički smeštaj za specijalističko lečenje, npr. mala intervencija da bi se otklonilo mrtvo tkivo ili iscedio gnoj. Da bi se sprečila pojava čireva, veoma je važno da redovno proveravate nivo šećera u krvi i držite ga pod kontrolom. Trebalo bi i da svoja stopala proveravate svakodnevno, da biste se uverili da nema posekotina, plikova ili bilo kakvih drugih promena. Neudobne cipele su glavni uzrok nastanka posekotina i plikova na stopalima, pa zbog toga birajte udobne cipele. Nosite kožne, platnene ili cipele od jelenske kože i izbegavajte cipele od plastike ili drugih materijala koji ne dozvoljavaju vašoj koži da „diše“. Pobrinite se da vam cipele budu taman, da nisu previše uske i da ne žuljaju. Cipele sa pertlama ili čičak trakom su idealne, pa ih možete lako prilagoditi po potrebi.

Neuropatska osteoartropatija

Neuropatska osteoartropatija je još jedno stanje koje može uticati na stopala dijabetičara kao posledica oštećenja nerava. Poznato i kao dijabetesno stopalo (Charcotovo stopalo, po francuskom neurologu Žan Martin Charcotu), ovo stanje izaziva slabljenje kostiju stopala kod pacijenata koji imaju značajno oštećenje nerava. Slabljenje kostiju može dovesti do mikro lomljenja, a u težim slučajevima ovo može dovesti do otkazivanja zglobova. Kao posledica oštećenja nerava, možda vam se smanjio osećaj u stopalima i možda nećete osećati bol, povredu ili promenu temperature. To znači da ćete verovatno nastaviti da se krećete sa povređenim stopalom, pogoršavajući prelom i povredu. Tokom hodanja, vaše stopalo takođe može da promeni oblik i postane deformisano. Ovi deformiteti predstavljaju dodatne faktore rizika za nastanak čira na stopalu. Ako vaše stopalo postane vruće ili otekne nakon manjeg udarca ili povrede, to može biti prvi znak dijabetesnog stopala. Stopalo može, a i ne mora biti bolno, možda da se javi crvenilo i/ili otok i povređeno stopalo može biti toplije na dodir od drugog stopala. Ukoliko primetite ove simptome, trebalo bi da se odmah posavetujete sa lekarom.

Lečenje dijabetesnog stopala

U ranoj fazi kada su kosti slabe ali nisu slomljene, možda ćete morati da nosite gips na stopalu, da bi se ograničilo dalje oštećenje i sprečio deformitet. Gips će imobilisati vaše stopalo i dati mu šansu da zaraste. U ozbiljnijim slučajevima, možda će biti potrebna operacija da bi se ispravile slomljene i deformisane kosti.

Nega stopala

Ako ste dijabetičar, veoma je važno da vodite računa o stopalima tako što ćete se pridržavati režima pravilne nege stopala. Takođe bi trebalo da svoja stopala pregledate svakodnevno da biste proverili da li postoje mogući znakovi nastanka čireva ili drugih problema i da se posavetujete sa lekarom ukoliko primetite neke od simptoma. Ako imate svog endokrinologa ili dijabetologa, razgovarajte sa njim o svim problemima ili sumnjama, u suprotnom razgovarajte sa lekarom, npr. u vašem NephroCare centru.

Posavetujte se sa lekarom ukoliko imate neki od sledećih simptoma:

  • Osetljive, crvene, natečene ili bolne rane ili plikovi na nožnim prstima ili stopalima
  • Napukla koža koja ne zarasta
  • Krti i zadebljani nokti
  • Gljivice na stopalu ili noktu
  • Znaci infekcije, oticanja ili gnojenja
  • Promene na postojećim čirevima ili okolnoj koži

Ukoliko redovno obavljate ove provere, trebalo bi da na vreme uočite bilo kakve moguće probleme, a pokretanjem ovog pitanja i efektivne terapije možete smanjiti razvoj komplikacija. Ukoliko vam je teško da pregledate ili dohvatite svoje stopalo, pitajte nekog člana porodice da vam pomogne da svakodnevno proveravate stopala ili razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom u vašem centru za dijalizu. Zapamtite: Veoma je važno da razgovarate sa svojim lekarom i ukoliko imate poteškoća sa kontrolisanjem nivoa šećera u krvi.

Svakodnevna rutina u održavanju stopala

  • Svakodnevno proveravajte da li na stopalima ima povreda
  • Svakodnevno perite stopala sapunom i toplom vodom i temeljno osušite.
  • Neka vam stopala budu topla i suva. Koristite blagu kremu da bi vam koža bila meka i da biste sprečili njeno pucanje.
  • Koristite sprej protiv gljivica ili puder u prahu da biste sprečili gljivične infekcije
  • Redovno secite nokte i koristite kamen za pete (nikada ne koristite oštre predmete) za uklanjanje žuljeva
  • Nemojte hodati bosi
  • Izaberite udobne kožne ili platnene cipele
  • Redovno dezinfikujte svoje cipele (tupferom natopljenim formalinom)
  • Ne pušite: pušenje smanjuje dotok kiseonika do vaših stopala i povećava rizik od komplikacija.